Шта је највеће
Велика су брда, мора и планине,
Велик је и поглед кад оде у висине,
У висине ка небу великом
И ка звездама, оку невидљивом.
Али има нешто што је још веће,
Још више и шире, топлије и лепше.
Нема те висине и небеске даљине
Која има снагу блажене топлине.
Највеће од свега је срце моје маме
Јер у њега може и свемир да стане.
Ту има места за моју радост и моје туге,
За топле речи које лече и друге.
У мамино срце стану и сви моји снови,
У њега се сместе и све моје жеље,
Ту расту и са мном цветају,
Јер мамино срце их негује и греје.
Највећа је мама, њено топло срце,
Нежна и јака, снажна ко сунце.
Највећа је и моја љубав и мамина срећа
Највећа да не може више бити већа.
Марта Павловић, III/3, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље
Учитељица: Љиљана Соколовић
Comment here