Дани покрај болесника
Дани покрај болесника… То се тешко може пренијети на папир. Сав тај осјећај и туга у том моменту док је неко кога волиш болестан, везан за кревет и немоћан да ишта направи сем понекад смогне мало снаге да нешто каже.
Ја сам била поред свога ђеда док је био болестан. Иако сам мала доста тога памтим. Памтим како сам му доносила воду, покривала га да му је топлије док је он на све то гледао тужним очима пуним суза. Вјероватно у души радосан што водим бригу о њему.
То је трајало неко вријеме, не могу да се сјетим баш свих детаља, али неке најважније сам упамтила. Био је доста слаб и сви смо били ту као подршка моме ђеду, да у таквим моментима не буде сам већ са својим најближима. На његовом лицу се на моменте видјела радост кад би нас видио окупљене око себе.
На жалост болест га је однијела као и дио наших срца. Увијек ћу га памтити као насмијаног и најбољег ђеда на свијету и никад нећу дозволити да нестане из мојих мисли и мог срца.
За Табла Фест 21
Мартина Вујачић, 3-3, ОШ „Ловћенски партизански одред“ Цетиње, Црна Гора
Ментор: Перса Радишић
Похвала на литерарном конкурсу за Табла фест 21 у млађој категорији по одлуци Стручног жирија
