Октобарске боје у мом крају
Јесен је тихо покуцала на моја врата. Дошла је као шарена краљица у прелепим, златним кочијама.
Она је обукла хаљину од прелепих боја лишћа. Изашла сам напоље и видела да су и дрвећа обукла своја нова, шарена одела. После пар минута почела је да пада олујна и снажна киша. Изгледа да су се облаци посвађали. Ушла сам у кућу, па сам са прозора посматрала како птице крећу на југ. Убрзо је стала киша па сам обукла свој плави капут и обула своје гумене чизме и изашла напоље. Пажњу ми је привукла тужна арија дрхтавих врабаца и голубова. Пришла сам им, узела и унела их у моју кућу. Кад сам их увила и ушушкала, вратила сам се напоље да потражим шарену краљицу. После дугог времена, коначно сам је нашла. Дошле смо код мене да ми помогне да опоравим птице које су се прехладиле. После пар дана биле су скроз излечене па сам их пустила на слободу. Оне су нам захвалиле тако што су нам отпевале једну песму.
Онда сам се поздравила са шареном краљицом, али ми је обећала да ће ме поново посетити. Када је отишла, ушла сам у кућу и стала код прозора и поново уживала у бојама и чарима јесени.
Маша Јовичић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић