ЛитерарноСтваралаштво

Маша Митић – Сањала сам Марка

Милена Богдановић
ПКУД „Свети Никола“
Марибор, Словенија

 

 

Сањала сам Марка

 

Легла сам у кревет да спавам после напорног дана. Чим сам заспала почела сам да сањам.
Била сам у граду и видела да је велика гужва и бука. Нисам хтела да гледам, али било је јаче од мене. Мислила сам да није ништа значајно али кад погледах, имала сам и шта да видим. Ту је стајао један веома добар човек и један прелеп коњ. Кад погледах мало боље, угледах Марка Краљевића и његовог верног пријатеља коња Шарца, са којим се борио против Турака и осталих лоших људи. Са њим је чак и вино пио. Толико су били љубазни да су и аутограме људима делили. Марко се сликао са људима иако није знао шта је то. Али иако није знао шта то значи, сада зна, јер смо га ми научили и објаснили му. Рекли смо му за све шта се дешавало док њега није било и баш се изненадио и поносио нама. Ишли смо и у ресторан јер је био гладан од пута. Добио је и мобилни телефон, ја сам му купила. Разменили смо бројеве телефона. На крају он је морао да иде, јер му је Бог дао само један дан на Земљи.
Тај сан се завршио пребрзо. Надам се да ће се и остварити јер је био баш леп и за успомену.

 

Маша Митић, 10 година

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com