Пази, и корпица јагода има своју тајнуДошла су времена када живимо на простору несвјесни његовог поријекла, његових промјена, почетка и краја. Не слутимо шта се све одигравало на тлу којим ми дан
Мајчин опростЧујем их, оштре, како марширајуТрзаји на блиједом лицу нове боре јој правеСитне руке, грче се, као да нешто траже ил' скривајуА мене, већ изговорене, моје ријечи гуше и даве.Ех,
