Табла је моја слобода
Шта значи празан лист? Неки би рекли да значи изазов, да представља непознато. Људи се често боје непознатог, беже од њега. Па ипак, ја кажем да празан лист значи: СЛОБОДА.
Слобода да будем ко год желим, да дочарам шта ми је драго. Слобода да погледам себе из другог угла, друге перспективе. Слобода да покажем своју машту и снагу, да будем ЈА.
Боје и речи немају душу и никада је не би ни имале да није нас, свих нас који им удахнемо живот, удахнемо значење и лепоту. Нас који им удахнемо осећај, вид, дах. Ипак, ни то не би ништа значило када свака сликовита реч не би садржала део тебе, мене, нас, свакога ко ствара. Те речи које испевавамо, оне носе парче нашега срца кроз ветар, земљу и грање.
Ах, али не треба заборавити почетак. Никада не треба заборавити ту прву замисао, идеју која је пробудила истинску жељу за стварањем у нама. Само та једна мала искра је све што је потребно да се распали пламен. Дивљи, величанствени пламен који греје душу и распирује машту.
Шта даље? Даље, све отиче страховитом брзином. Речи се нижу и нижу, нема им краја. Редови и редови текста, мали делићи душе се нагомилавају, преклапају једни друге и искачу са листа. Он више није празан, не, сада садржи срце. Срце које куца и лупа, и одише песмом, причом. Лист је пун, пуна је и душа.
Све могућности које пружа празан лист су бескрајне. Толико путева и прилика, испреплетени у једном мозгу, у једном срцу, у једној души, исти као и сребрне нити. Све што треба је ухватити једну и пратити њен ток до самог краја њене приче.
Не сме се одустати, не сме се пустити та нит, не сме се допустити да одлебди далеко, заувек изгубљена. Када желиш да одустанеш, сети се зашто си почео. Сети се прве искре, првог пламена, и настави. Настави до краја своје приче…
За Табла Фест 19
Маша Поповић, 8/1, ОШ „Ђура Јакшић“ Ћуприја, Србија
Наставник: Биљана Бошковић-Мутавџић
