ЛитерарноСтваралаштво

Маша Радовић – Шапат о мени

У својим мислима
Сам као птица…
Без граница…
Књига са бесконачно много страница…
Планина са највишим врховима
Које успем да дотакнем… лагано,
Као да то није ништа…
Корачам јако…
Храбро до облака,
До месеца…
Звезде дохватам својим рукама…
И чувам их на тајном месту
Где тихо певушим своју песму…
Нечујно… нижем стихове њене,
Не пуштам глас да оде даље од мене…
Да ли сам себична
Или само нисам храбра
Да запевам песму из свега гласа…
Да је пустим да таласа,
Да се чује преко брда,
Преко река
Да је чују та поља далека,
Да заиграм
И да немам срама
Што на њима плешем сасвим… сасвим… сама…,
Да ме није брига шта ће неко рећи,
Да ме никад не погађају туђи погледи ни речи…?
Зато отварам своје срце где се храброст крије…
Где станује и име моје симпатије,
Где постоје и оне речи
Kоје вам никада пре не бих смела рећи.

За Табла Фест 25
Маша Радовић, 6/5, Литерарна секција, ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com