ЛитерарноСтваралаштво

Матеа Дивјак – Ласерска борба

Живинице

Ласерска борба

Олујна вечер поплавила је небески свод улице Розенвуд. Ана је гледала филм о ласерским борбама. Мало крцкање чипса је прекривао звукове ласерских пиштоља. Ана је увијек вољела ове ствари, ове врсте филмова. Увијек су је интригирали на један јако лијеп а и чудан начин. Некада је и пожељела да се налази тамо, да буде ласерски ратник. Толико је то прижељкивала да би често пустила своју бурну машту и кренула да се бори у свом дневном боравку, али те вечери се десило нешто много чудније…
Ана је гледала филм са ишчекивањем побједника, када је у само једном трептају ока. ПООФ!!!! Као да се телепортирала, није се више налазила у Розенвуд улици, већ на ратишту. Ласерске зраке су употпуњавале небески свод. Више није било крцкања чипса сада да пригуши те гласне звукове ласера. Плаве, зелене и црвене зраке летјеле су свуда по небу. Била је у некој малој улици, те се полако приближавала центру, гдје се довијала гладна борба. Мислила је у себи:
„Па .. ово је … немогуће“. Што се више приближавала, звукови су све гласнији и гласнији. Ана је у ходу примијетила како један ласер лежи ту на поду. Сачекала је минут, да види хоће ли неко доћи по њега али на њену срећу нико се није појавио. Ана је узела ласер, без икакве друге мисли осим „Узми ласер… хајде само га узми..“. Држала га је близу. Уз само тијело. Полако је кренула да хода мермерним степеницама на зидинама. Након 5 минута хода дошла је до циља. Два Оверлорда су водили битку, на крају својих снага. Било је ту свега и свачега, од погрдних ријечи до ласерских зрака по тијелима других. Сада ју је хватао страх, кроз главу су јој пролазиле мисли „Шта ако умре, шта ако остане заточена овдје заувјек!?“ . Док је Ана губила разум, крајичком ока је видјела како добри Оверлорд губи. Одлучила је помоћи, па шта год да се деси. Узела је бијелу униформу са пода, обукла је и кренула у напад. Пуцала је на Дарк Лорда што је више могла и како је могла, али његов штит је јак као стијена. Паника се одражавала у њеним смеђим очима. Успјела је поразити неколико ратника, али не довољно да спаси Оверлорда. У моментима избацивања свог задњег ласера, видјела је невиђено. Дарклорд је убио Лигхт Лорда. Са једном искром ласера живот на овој планети је био уништен. Свака искра љепоте, среће…била је уништена. Сада је завладала туга, јецаји и жалост. МРАК!!!! Људи нису могли процесуирати што се управо десило. Жарка плава боја у дјечијим очима је испаравала у сиву. Сваки живот и одраз среће није био видљив, нестао је са људских лица. Сви кажу како су очи прозор душе, овдје и сад затворен, таман прозор је био.

Три године касније….

Ана је остала заточена у овом мјесту. Људи су се повукли у шпиље, пећине. Познати „Марш патуљака“ више се није могао чути. Живот је био незамисливо тежак. Сви су хтјели да се пробуде из овог кошмара, али кошмара није било, живот се звао кошмар.

Матеа Дивјак, IX разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com