У шпајзу је гужва, почела је бука,
посвађали се Ајвар и главица Лука.
– Ја сам овде главни!“- виче тегла Ајвара-
сви ме желе првог, кад се гозба ствара!
Али из угла, кисео и љут,
Краставчић се јавља, препречио пут:
– Џаба ти је боја и та слава твоја,
без мене је сарма ко војска без боја!
Џем од шљива тужно са полице гледа:
– Мене нико неће, сви једу због реда.
Чекам само крофне или врућег хлеба,
ал’ домаћица каже: „Шећер нам не треба!“
На највишој летви, Дуња се тек буди:
– Тишина молим, не будите луди!
Ја миришем само, ја сам овде дама,
док ви се расправљате – појешће вас тама!
Из мрачног угла, под прашњавим чепом,
јави се Ракија, па прича лепо:
– Шта се то тресе, каква је то граја?
Ја сам овде лек, од почетка до краја!
Кад заболи зубић или гост сврати,
мене прву траже, то морате знати!
На то се Брашно, из папирне вреће,
просуло од смеха, пуно среће:
– Пази ти њу, што се прави важна,
без мене би свака трпеза била празна!
Ја сам облак бели, ја сам душа хлеба,
пази како причаш, поштовања треба!
А Паприка љута, везана на низу,
црвени се опасно, свима је близу:
– Само се ви хвалите, нек’ вас чују свуда,
ал’ кад мене грицну – догоде се чуда!
Код мене нема лажи, код мене нема форе,
ко ме једном проба, тај се за ваздух бори!
На крају се Сланина огласила с куке:
– Шта се кострешите, пуни сте муке?
Кад стигне домаћин и ножић извади,
сви ћете ви скупа, помоћи његовој глади!
И баш кад је Со хтела нешто рећи,
домаћица уђе, ка тигању трећи.
Завлада тајац, смири се та слика,
шпајз опет поста – мирна република.
Затим опет зашкрипаше врата, паде сенка дуга,
стаде свађа, граја и та силна туга.
Ушао је унук, тихи као сена,
„киднаповао“ кутију са кексом, од десет поена!
За Табла Фест 26
Матеа Јовновска, VIII-1, ОШ „Васил Главинов“ Велес, Република Северна Македонија
Ментор: Бојанка Џипунова-Ташова
Друго место за литерарни рад у трећој категорији по одлуци Дечијег жирија
