Божић, празник радости
Рукавице греју прсте,
мраз пробија на тренутке,
на прозору мраз нам пише,
стиже Божић, све је ближе.
Пијуче се испод стола
да година роди ова,
да нам срећом пут мирише,
да нам роди свега више.
Божићни је снег нам пао,
радост деце изазвао,
испред куће Снешко стоји,
и појавом пејзаж боји.
Саонице облак мију,
са звездама битку бију,
то нам Божић Бата стиже,
Божић нам је свима ближе.
Низ седу се браду,
месечина слива,
па се чини да је,
црно, бело, сива.
На свом путу као,
да звездице лови,
а велики ирвас,
да по води плови.
Црвени се одсјај,
од одела миче,
а велики ирвас,
застане па риче.
На крову је црвеном,
ирвас нежно стао,
на снегу се трагови
не виде ни мало.
Само кроз црн оџак,
из ког дим вије,
неким чудом, поклон се,
под јелкицу свије.
У пећници искра скаче,
удара је бадњак јаче,
па се нове искре множе,
да све роди боље може.
У чесници новчић чека,
да га нека рука мека,
у парчету неком даде,
да му среће сва порасте.
У шпорету искра гори,
положајник жеље збори,
положајник жеље сриче,
нек све роди боље, више.
За Седми таблин међународи божићни конкурс
Матеја Бојић, VIII, ОШ „Мића Станојловић“ Коцељева, Србија
Ментор: Татјана Јеремић
Друго место на Седмом таблином међународном божићном конкурсу у категорији литерарни радови старији узраст
