Очима се не види све
Очи моје не виде, али знају
чија љубав и срећа најдуже трају,
ко је ту увек када треба
и љубави има одавде до неба.
Једна жена мајком се зове,
цео живот ради за моје снове,
и кад је очи не виде, оне знају
чије се руке највише дају.
Очима се видети не може
како мајка своје дете воли,
душа душу кад осећа јасно,
браниће га од свих зала страсно.
Све што очи не ухвате видом,
срце зна и осећа притом,
таква љубав највредније жене,
са временом не може да вене.
То што лебди, у ваздуху стоји,
не види се и новцем не броји.
То је љубав од мајке за дете,
већа и од ове планете.
Свака мајка своје дете грди,
лекција је да будемо људи,
да се сутра у свету снађемо,
своју срећу лакше да нађемо.
Зато, децо, памети имајте,
ваше мајке воле вас, то знајте,
ми имамо и снаге и воље,
да волимо наше мајке боље.
За Табла Фест 22
Матеја Бојић, VI-1, ОШ „Мића Станојловић“ Коцељева, Република Србија
Ментор: Татјана Јеремић, проф.
