Шарени паук
Док сам се враћао кући, видио сам јако лијепу ријеку. Мало се нагнем и одједном паднем доле.
Осјећао сам се тако лоше, толиком брзином сам ишао, да то није могуће ни замислити. Знао сам да је ту крај, али не. Пао сам на паукову мрежу. Када сам видио тог паука, у глави ми се замантало. Видио сам најшаренијег паука. Био је тако лијеп. Многи су знали за њега, али нису вјеровали да постоји, звао се паук Шаренко. Питао ме је: „Шта се десило?“ Одговорио сам му зачуђено: „Пао сам!“
Паук је био јако добар. Волио је сву дјецу. Подигао ме и рекао ми да могу да скачем. Када сам скочио, мислио сам да падам у воду, али је јос боље од тога.
Дуго смо се играли, све до вечери. Онда сам морао да идем. Било ми је жао. Али ако не дођем кући, мати ће се забринути. Поздравили смо се и оставио ме је на копно.Вратио сам се кући и био сам задовољан.
Матиас Маркелић, VI разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
