Као кратак леп сан
Једног дана, или је то могуће била ноћ, углавном био сам у свемиру с неким човеком. Добро нисам за познавао, питао сам се ко ли је тај чича, да ли је дошао у миру, или је послат да ме згроми. Углавном човека нисам познао, имао је кацигу, али нисам ја. Био сам збуњен.
Сазнао сам да је то био Милутин Миланковић.
Постали смо пријатељи. Он ме је повео на планету “Отерботса”. Тамо су сви становници Отерботса поглупи, сем једног који је био пепаметан. Он је измислио Отер топлу воду, и Отер струју. Милутин Миланковић ми је све само преводио зато што су неразумно говорили. Затим је Милутин Миланковић пуцкетнуо прстима и створили смо се на планети која се зове Љубимац. Тамо сам и добио свог пса Златка. Све је било бајно сем када ме је мама пробудила. То је био мој најбољи сан, и никада га нећу заборавити као и свог друга Милутина.
Матија Златков, IV-4, ОШ „Вук Караџић“ Београд, Србија
Учитељица: Наташа Липовац
