Моје је парво да живим срећно и здраво
Био једном један дјечак,
звао се Алекса.
Био једном још један дјечак
и звао се Махир.
И један Никола, и један Петар…
били једном дјечаци попут цвијећа ,
цвјетали и мирисали,
и одједном нема их више,
увехнули усред прољећа.
Сањали су да су велики
сањали су да су вољени ,
вољели су живот и своје другаре
иако су били неправедни и сурови.
Па зар је важно име и боја косе?
И зар је битна марка коју дјеца носе?
Није битно да л’ си велики ил мали,
битно је другарство и живот да се слави.
Не говори никад ружне ријечи другу,
схвати га и подржи,
одагнај тугу.
Тешка ријеч пуно боли,
свако има право да буде вољен и да воли.
Мерима Алихоџић, VIII-6, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар
Наставница: Ениса Кајевић
