Када бих била нешто друго, волела бих да будем звезда. Сваке вечери гледам у небо и мислим како звезде тихо сијају и никад не одустају, чак и када је ноћ мрачна. Зато ми се чини да звезда представља наду, мир и лепоту.
Да сам звезда, сијала бих нежно и тихо. Не да бих се истицала, осим када бих некоме желела да улепшам ноћ. Осветљавала бих пут онима који се плаше мрака и давала бих им осећај сигурности. Гледала бих људе како уче, раде и сањају и радовала бих се сваком њиховим успеху. Понекад би ме облаци сакрили, али бих и даље била на небу стрпљиво чекајући да поново засветлим. Тако бих показала да, и када је тешко, не треба одустати јер после сваке таме долази светлост. Моја светлост би била мала, али искрена и довољна да некоме донесе осмех и наду.
Када бих била звезда, највише бих волела што бих тада могла да донесем светлост и наду другима. Али схватам да и сада, као дете, могу да будем као мала звезда, да будем добра, вредна и да лепим речима и делима улепшам нечији дом. Зато је најважније да светлост коју носим у срцу делим са другима.
За Табла Фест 26
Миа Перчобић, 7-3 , ЈУ ОШ “Анто Ђедовић”, Бар, Црна Гора
Менторка: Љиљана Миловић, проф.
