Kао кратак, леп сан
(Састав)
Одувек сам желео да отпловим далеко у небеска пространства. Често сам се питао шта може тамо да ме сачека. И ево сада напокон крећем у ту пустоловину са Милутином Миланковићем.
Спавам. Сањам… Мој друг Милутин је довезао небеску кочију са два крилата коња. Напокон сам кренуо у дуго прижељкивано путовање. Он ми објашњавa куда путујемо. Пролазимо поред Звездограда. Тако је сјајно и бљештаво, овај град никада не спава, а његови становници су увек активни. Овде се нисмо задржавали, продужили смо и дошли на станицу “Комета72“. Паркирали смо кочије на Сунцопаркингу где су се ванземаљци сунчали у купаћим костимима. Имали су и неко љубичасто море на Сатурну, а Милутин и ја смо тамо пливли и пили Ванзоладу. После краће паузе, кренули смо на трку која се одржавала на Сатурновом прстену, где смо се тркачи летећим моторима.
Сваке године се одржава ово такмичење. Желели смо да победимо. Освојили смо прво место. Као награду добили смо путовање на Ванзоибицу. Тамо смо упознали неколико руских астронаута и спријатељили се.
Тако смо мој друг Милутин и ја посетили нове крајеве и упознали нове пријатеље. Чудно смо се провели и договорили се да наредне године идемо на једно путовање.
Михаило Токовић, IV-4, ОШ „Вук Караџић“ Београд, Србија
Учитељица: Наташа Липовац
