ЛитерарноСтваралаштво

Михајло Џодић – Како сам доживео песму “Пролећница”

Како сам доживео песму “Пролећница”

Песму “Пролећница” сам доживео као једну врло сићушну песму. У песми се спомиње пуно инсеката.

Додуше, приметио сам да међу њима има и много војника. На хиљаде војника, то је сигурно. И они понекад могу бити плашљива створења. Ако желите да видите скакавца, њега ћете најчешће видети у високој трави. То су мали брзи атлетичари. Ако мислите да смо заборавили, ту има и најиздржљивијих пужева. Лептири су буквално најбољи параглајдери. Они једре кроз небо. Деца се напољу играју и не престају да се играју до један сат, а после ручка настављају са игром, док не падне мрак. У девет – назад у кревет.

Је л` то све? А да, деца не желе да оду на спавање. Поток се досађује ноћу. Кад ће да сване да опет пливају рибице и жабице? Рибице рано побегну у поток да их деца не улове. Сунце се малено углавном досађује заједно са метеорима. Деца нестрпљиво јуре мачку. Мали мрави се спремају за гозбу. Цвеће углавном игра карте са цврчком.

Михајло Џодић, II/3, OШ „Марија Бурсаћ“, Београд, Србија

Наставник: Јелена Југовић Јовановић

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com