Како сам доживео песму „Пролећница“
Песму „Пролећница“ сам доживео као једну врло сићушну песму. У песми се спомиње пуно инсеката.
Додуше, приметио сам да међу њима има и много војника. На хиљаде војника, то је сигурно. И они понекад могу бити плашљива створења. Ако желите да видите скакавца, њега ћете најчешће видети у високој трави. То су мали брзи атлетичари. Ако мислите да смо заборавили, ту има и најиздржљивијих пужева. Лептири су буквално најбољи параглајдери. Они једре кроз небо. Деца се напољу играју и не престају да се играју до један сат, а после ручка настављају са игром, док не падне мрак. У девет – назад у кревет.
Је л` то све? А да, деца не желе да оду на спавање. Поток се досађује ноћу. Кад ће да сване да опет пливају рибице и жабице? Рибице рано побегну у поток да их деца не улове. Сунце се малено углавном досађује заједно са метеорима. Деца нестрпљиво јуре мачку. Мали мрави се спремају за гозбу. Цвеће углавном игра карте са цврчком.