Када сам кренула у први разред, то је било један од највећих изазова за мојих седам година. У лакшем и успешнијем сналажењу помогла ми је једна дивна, брижна и племенита особа. То је била моја учитељица.
Сваки почетак је тежак. Она је то разумела и стално је мени, али и свим другарима, пружала несебичну подршку. Колико год ми били груби и несташни, толико је она показивала љубав према нама и своју толерантност. Она је мене, као и цело одељење, ослободила страха да се нећу уклопити и показала нам да школа није ништа страшно.
Када сам је први пут погледала, видела сам даму, модерног стила, црвене косе са светлуцавим, плаво- зеленим очима.
Моја учитељица је и данас, односно сваког дана претходне четири године, једна дивна, брижна особа, великог срца. Са њом смо доживели бројне авантуре које су сада наше успомене, успомене које ћемо памтити целог живота.
Она је наш највећи подстицај, неко ко нас храбри и уверава да смо одлични и да можемо бити још бољи. Неко ко нас учи колико је важно међусобно поштовање, уважавање и прихватање различитости.
Када осетите да је неко поносан што сте баш ви део његовог одељења, када вам то показује и свакодневно мотивише да покажете најбољи део себе, будете срећни, важни, велики.
Велика је срећа моја, али и целог мог одељења, што смо имали срећу да упознамо и добијемо учитељицу каква је наша УЧИТЕЉИЦА АНА.
За Табла Фест 25
Мила Манчић, 4-3, ОШ „Ратко Вукићевић“ Ниш, Србија
Ментор: Ана Младеновић
