Дани покрај болесника
Обично нас децу склањају од болесних и ућуте када се прича о њиховом стању. И у мојој породици би било слично да смо обична породица. Међутим, ми то нисмо. Ми све доживљавамо заједно. И лепе и мање лепе ствари, па тако и болести.
Желим да пишем о мом старијем брату који тренира кошарку. Повреде су за њега редовна појава, али пре пар година на кошаркашком летњем турниру десила се једна веома тешка повреда. Сви смо са трибина тог летњег дана гледали његову утакмицу. У једном моменту мој брат је незгодно доскочио и искренуо скочни зглоб. Изашао је ван терена а ми смо сви притрчали да видимо како је. Није деловало много опасно. И док је теча стајао поред њега одједном, мој брат је почео да губи свест и да пада. Срећом теча га је задржао и нежно спустио на бетон. Одмах је одвезен до болнице где су му рекли да је доживео колапс усред велике врућине и великог бола. Наредних неколико дана морао је да лежи са облогама. Ја сам све време био уз њега. Научио сам како да му благо мењам облоге на зглобу, како да охладим влажну крпу у замрзивачу и да је лагано ставњам преко зглоба. Доносио сам му оброке на послужавнику и све што му је било потребно. Додавао сам штаку брату кад год је требао да иде до купатила. Неколико пута сам се успавао у фотељи поред његовог кревета. Мислим да смо се тада за тих неколико дана посебно зближили. Престао је да гледа на мене као на млађег брата већ ме је доживљавао искључиво као његову поршку и „десну ногу“ како је знао да се нашали. Недељу дана касније, мој брат се опоравио. Дани које сам провео поред њега некако су ме променили. На боље. Научио сам да је брига природно осећање и да када се неко воли, ништа није тешко.
Тако то ми радимо у нашој породици као прави мускетари. Сви за једног, један за све. И то није фраза, већ наш стваран живот.
За Табла Фест 21
Милан Божиловић, 7/2, ОШ “Љупче Николић“ Алексинац, Србија
Ментор: Славица Марковић
Треће место на конкурсу за Табла Фест 21 у старијој категорији по одлуци Стручног жирија
