Кад сам тужан и кад патим,
Ја се баки тад обратим.
Са њом нема краја срећи,
Њој, све што ме мучи могу рећи.
Код баке кад дођем, бар пет пута на дан,
Одмах пита да ли сам гладан.
Не можеш код ње гладан бити,
Кући се враћамо увек сити.
Док на послу мама ради,
Код баке ми нема глади.
Код баке је увек сигурица,
Може колач или пита, може пица.
Милан Кљајић, IV-3, ОШ „Братство јединство“ Куцура, Врбас, АП Војводина, Србија
Марија Полдрухи, учитељица
