ЛитерарноСтваралаштво

Милан Николић – Писмо Бранку Радичевићу од Вука Караџића

Милан Николић, 5-3, ОШ „Браћа Барух“ Стари Град, Београд, Србија
Милица Живковић, професор српског језика и књижевности

У част Вуковом рођендану реализовали смо пројектну недељу. Један од задатака био је да ученици проуче биографије Вука, Доситеја, Бранка и других знаменитих личности 19. века. Затим је требало да, на основу закључака до којих су дошли истраживањем, напишу писмо из угла личности чија их је биографија инспирисала. Ово су писма која су писали петаци из угла Вука (Милан Николић 5-3), Доситеја (Филип Ђуран 5-2) Бранка Радичевића (Никша Јовановић 5-3) и Мине Караџић (Зоја Јагодић 5-3).

Драги пријатељу Бранко,

Пишем ти из Беча, жалостан што нисам у Србији са својим народом. Овде му служим с чим и колико могу. Одувек сам своје перо користио као оружје, па те молим да и ти, тако надарен, то чиниш. Достојан си да станеш раме уз раме са великим европским песницима. Молим те да својим духом и даром и својим дивним песмама оставиш српском народу благо за вековно памћење. Надам се да ћеш својим радом, попут Доситеја, допринети да Срби постану културан и писмен европски народ.
Недавно ме је о твојој болести известио наш заједнички пријатељ Ђуро Даничић. Надамо се да болест није узнапредовала. Ова вест је јако узнемирила све нас. Мина је веома тужна и често плаче читајући твоје песме. Посветила се сликању, обилази галерије и помаже ми у раду. Сви смо поносни што си доказао да се и на народном језику могу испевати уметничке песме. Начуо сам да си намерио да студираш медицину и нађеш себи лека. Сви те у томе подржавамо у нади да си за студије изабрао Беч и да ћеш нам се ускоро придружити. Жељно те ишчекујемо. Ана се већ распитује код познатих бечких лекара о твојој болести. Она је добро и здраво, а ја и даље муку мучим са ногом. Мина је, као и увек, паметна и духовита. Пратећи ме на путовањима стекла је још више знања.
Сви жељно ишчекујемо твоје нове песме. Мој велики пријатељ, Јакоб Грим, одавно је почео да учи српски језик како би моја дела читао у оригиналу, па ће, надам се, читати и твоје песме.

До скорог виђења,

Вук Стефановић Караџић

У Бечу, јануар, 1849. година