ПРИЧА О ЈЕСЕНИ
Најлепше годишње доба са својим плодовима и јарким бојама је стигло. Иако је школска година већ почела, користим сваки слободан тренутак да проведем напољу, јер кад почну јесење кише свакако ћемо бити у својим топлим собама.
А где би јесен могла бити лепша, него на селу код баке и деке, онај дуго ишчекивани тренутак када људи убиру плодове свога рада. Све је весело и разиграно. Сви журе да покупе свој уложени труд, да их случајно не изненади сликарка зима прерано. Тог суботњег јутра смо се сви затекли у винограду. Благ поветарац и ширина поља и винограда са преливима јесењих боја, учинили су да се осећамо усхићено. Била сам срећна што учествујем у овако једном важном послу за мог деку. Свако је добио по један ред. Морали смо да пазимо да нас оса не убоде. Најслађа зрна су нестајала у нашим устима. Та слаткоћа грожђа и јесени је неописива. Уз мало труда и кроз смех, виноград је обран. Стиже и октобар и берба кукуруза је у току. Све чешће пролазе трактори вукући приколице. И у наше двориште је стигла приколица препуна жутог злата које је требало убацити у амбар. Бака и дека одвајају најлепше класове да би могли, када стигне зима, да кувају на смедеревцу сатима и да га тако куваног једу. Да ли сте приметили да је јесен у ствари породично годишње доба које изазива најјаче емоције у човеку? Колико су сви вредни, сложни, упорни, поносни? Колико су сви важни, старији и деца подједнако. Колико су сви заједно као једно, са истим циљем и задатком. Ја то не примећујем, ја осећам.
Ово је само почетак једне приче, приче о јесени, јединству и слози. А ви видите сами како ћете даље. Да ли ћете дозволити зими да вас разбије и заледи или ће вам се смешкати брк задовољно због прикупљених плодова и породице на окупу. Крај приче одаберите сами, имајући у виду шта вам све јесен нуди.
