ЛитерарноСтваралаштво

Милица Бјелетић – Разиграна зима у мојим сновима

Разиграна зима у мојим сновима

Пахуље плешу
На моју адресу,
Као да знају
Да ће баш ту
Радост да донесу.

А, зима, ко зима,
Чека ли чека.
Да ли Деда Мраза
Ил не зна ни она,
Али видим
Да још хладноћи није склона.

Пахуља да није,
Чудесна је клима
Мој мали бата
Не би знао да је стигла зима.

Ако овако наставим,
Чаролију ћу да упропастим.
Зато очи склапам
И не могу да одолим
Да чаролију сама створим.

Снови чине чуда,
Па и ова зима, нека постане луда.

Зима пуна снега,
Радости и граје.
Како је све весело,
Само нек потраје.

Ледена краљица
Из прикрајка гледа
Веселу дечицу
И шаље им снега.

Тако чаролија креће
У мислима мојим.
Докле ће све ићи
Почињем да се бојим.

Можда је боље
Овде да застанем.
На крај бајне чаролије
Не желим да пристанем.

Милица Бјелетић, шести разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Суботић, професор српског језика и књижевности

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com