Стазама којима су ходали храбри
Сваки корак мој
ослушкује неко,
неко ко је одавде
пре мене потеко.
Прати корак мој,
ослушкује добро,
да л’ достојно бијем,
да л’ довољно гордо.
Уздигнуте главе
стазу вашу следим.
Поносна и смела
показујем свима
колико сам важна
и колико вредим.
У венама мојим
крв је прадедова,
честитих јунака
са вером у Бога!
Стазу, ви, сте мени
утабали тако,
да нико на свету
то не може
изменити лако.
А, камен стари
сведочи о свему:
јунаштву вашем,
корацима храбрим,
великом срцу
у грудима што бије.
Показали сте свима
како се пут прти,
како храбар човек
не боји се смрти.
Србија је наша,
поносна и смела.
Топлицо моја,
колевко јунака!
Одувек си била
уздигнута чела.
А, у месту малом,
крај Топлице реке,
где свака мајка
рађа див – јунака,
ја поносно ходам,
сунце своје гледам,
парче неба своје.
Хвала вам, јунаци!
Cве је ово моје!
Милица Бјелетић, седми разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Суботић
