Милица Цогољевић – Папагај

Мом пријатељу Спушта се још једна ноћ без могућностиНад уклетим градом згасло небоНа хладном плочнику кроз нити магичног димаНазирем своје заборављено тијело.И тражим претварајући бесмисао у смиса

БОЖИЋ Јутро се назире, положајник пристижеСа собом гранчицу једну носиИ нешто невидљиво у мој дом доноси. Шпорет њоме џара и вели:„Да сте ми сви живи, здрави и весели!Да вас срећа увек пратиИ н

ЈЕСЕН Златно сунце осветлело дан,прелепа јесен обојила сан.Бакарно, жуто, браон и смеђеима га свуда али све ређе. Лишће опада свакога дана,остаје само сува и гола грана.Таква је јесен на почетк