Прање веша некад и сад
Данас многи не знају како се некада прао веш и колико је времена и напора било потребно да се он опере. За многе жене настала је револуција у животу када су купиле своју прву веш машину.
Уместо данашњег прашка за веш, некада се за прање користио пепео. Пепео би се прво просејао кроз газу и умотан у газу стављао у кључалу воду да одстоји десетак минута. Касније су се правили сапуни од масти, ради бржег скидања флека. Веш се наливао водом у којој је одстојао пепео и остављао да се откисели. Када би се одећа откиселила, жене које перу веш почеле би трљати веш рукама. Делови одеће трљали су се један о други, првенствено на местима где су биле флеке. Никакав детерџент, говориле су наше баке, не би могао да убели веш као пепео од букве. Такође је постојао реквизит који личи на данашњу даску за сечење, али већих димензија и имао је полукружна испупчења. Он се користио да се веш, преливен врућом водом, превлачи преко њега, и да се тако убрза процес скидања флека. У неким крајевима он се називао „рифља“. Када би се флеке скинуле, уследило би испирање у више вода. За то, као и за потапање веша, користила су се дрвена или камена корита, која су се налазила поред потока или реке због близине воде. Након испирања, следило би цеђење, које се обављало тако што би две особе увијале веш са страна како би вода изашла из тканине. Сушило би се око шпорета, не над њим, да се одећа не би умирисала на храну зими, а када је било топло, веш би се напољу пребацио преко жице. Пеглало се тако што би се у гвоздену пеглу, која је била тешка, ставио и распирио жар. Пегла се грејала тако што се махало њом, а затим се као и данас обичном пеглом прелазило преко тканине.
Данас је хигијена много важнија и зато постоје машине, не само за прање, већ и за сушење веша. Хигијена је веома битна због тога што тиме на разне начине убијамо вирусе, бактерије и многе друге непожељне микроорганизме. Машине за прање веша имају програме у зависности од боје, материјала и ниова прљавштине. Сваки процес има свој период трајања. Опрани веш може се убацити у машину за сушење веша и после неког времена, када се укључен процес заврши, извади и пегла уз помоћ пегле на пару. За све ове елементе, претходно поменуте, потребна је, првенствено струја, а за машину за прање веша и пеглу на пару и вода. Данас се користе разни прашкови за прање веша, као и течни детрџенти и омекшивачи. Морамо признати да ова средства доводе нашу хигијену до вишег нивоа него пепео или сапуни, али могу бити веома штетни за нашу кожу или целокупни организам. Неке хемикалије можда садрже супстанце које не пријају нашој кожи, па нам тад целокупни производ више одмаже, него што помаже. Треба наћи одговарајуће детерџенте за своју кожу, јер тако њу не исушујемо и негујемо је. Одржавајте хигијену на прави начин и са вама правим средствима, jер, као што знамо, чистоћа је пола здравља.
