ЛитерарноСтваралаштво

Милица Кнежевић – Моја стара кућа

Моја стара кућа

У дворишту трава висока до спрата
не могу да видим од улаза врата.
То је кућа моја где родих се ја
сад је пуста, деца су отишла сва.

У кући је само још бака остала
са успоменама кад су деца била мала
сања ватру што зими пуцкета у пећи
без њене приче деца нису ишла лећи.

Још понекад старим крајем шетам
и ка кући мојој често тужно гледам…
Да ли ће се чути из дворишта неко?
Да ли ће замирисати тек скувано млеко?

Милица Кнежевић, III-1, Песничка радионица „Млади песници“, ОШ „Филип Вишњић“, Београд

Учитељица, Миланка Берковић

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com