ИЗОКРЕНУТА ПЕСМА
Пишем, пишем песме,
нека свако зна,
радим што се не сме,
али то сам ја.
То што пишем је чудно,
свакога насмејем,
није узалудно,
своју душу грејем.
Можда људи мисле
изокренуте приче
к’о гране покисле
ни на шта не личе.
Личе и те како,
оне су посебне,
не измишља свако,
већ обдарене особе.
Један мали миш
одувао слона,
побегао у Ниш
помоћу балона.
А пингвинче жуто
појело паприку,
веома је љуто,
побеже у Африку.
Врапче од сто кила
прогутало мачку,
наоштрило крила,
брише за Немачку.
Жирафа сува као грана
закасала у лифту,
после месец дана
нађена у Египту.
Кобасица градом шета,
у шопинг иде,
сретне је шпагета,
па јој позавиде.
Јаје улицом бежи,
њега јури ћурка,
мува на њу режи,
биће богме журка.
И све тако
уврнуте теме,
стварно није лако,
то су гадне шеме.
Чудна прича једна
сад се завршава,
лисица је вредна,
лав се плаши мрава.
Јесте песма чудна,
али није крај,
још увек сам будна,
имам живце, знај.
Смишљаћу, смишљаћу
и док утонем у сан,
тек онда завршићу,
такав је мој план.
Милица Миладиновић, VII-1, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Нишка Бања, Ниш, Србија
Ментор: Снежана Јовић
