ЛитерарноСтваралаштво

Милица Радуловић – БОЖИЋ

БОЖИЋ

„О радосне вести, о радосне вести…“

Марија је лагано певушила док је тешким и огрубелим рукама одлагала сито и чистила трунке расутог брашна.
Ватрица се готово скроз утишала, остављајући сенке на зиду да се све мање поигравају. „Колико је тишина ружна”, помисли у себи, настављајући да певуши.
Лаганим покретима прешла је преко празничне таваље, исправљајући по који набор.
На средини трпезе, младо изникло жито – симбол новог рађања, благостања, живота, срамежљиво и благо је повило влати у страну како би пропустило светлост кандила које се само у обрисима назирало.
Мирис свеже убране ловорике, окићене, колача, и тек испечене чеснице, уз лагану мелодију божићних песама, стварали су посебно топао и празнични угођај.
Божићна трпеза никад није била оскудна – знала је Марија да каже: „Што је трпеза боља, и година ће бити боља“. Зато се стално и трудила око свега. У чесницу би ставила по један дукат или сребрењак преостао из неких давних времена: „Срећа ономе ко га нађе“. У очима унука кад-кад би видела неодобравање и знала је… И она је као мала мислила да је то празноверје. Године је научише да је то једна лепа традиција, коју јој је пренела бака, а сада се она труди да барем делић тога пренесе својој деци. Да их тај један дан окупи све, растерећене свих свакодневних брига и проблема, да уз игру и песму, у породичном гнезду, прославе најрадоснији хришћански празник.
Из цркве су допирали раздрагани звуци тешких црквених звона, која су уз треперење свећа и догоревање бадњака стварали магију. Магију Божића.
„Бако, бако…“, весела дечија граја је пренула Марију из размишљања.
„Слава Богу на висини и на земљи мир, а међу људима добра воља. Христос се роди, бако.“
„Ваистину се роди, душо, ваистину се роди.“

За Четврти таблин божићни конкурс

Милица Радуловић, VII a, ОШ „Илија Кишић“ Зеленика, Црна Гора

Ментор: Тамара Комар

Друго место на Четвртом таблином божићном конкурсу у категорији литерарни радови старији узраст

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com