МОЈ ПАС
Дошао сам кући сам,Био ми је леп дан.Испод једног зеленог грмаВирила једна њушка.
Потрчао сам као бесанПрслук ми је био тесан.Гле, једне мале океТако светле и дубокеГледале су мене мило
Као кратак леп сан
Био је то један леп дан. Устао сам из кревета и добио писмо од мог пријатеља Милутина Миланковића. Нисмо се видели од завршетка гимназије па нисам мислио да ће ми издање писати.
