БОЖИЋ
Сама ријеч Божић за нас Србе представља нешто највеће, најузвишеније и ствара нам неку неописиву радост и љепоту.
Божићним јутром за нас настаје ново рађање. Тада се родио највећи од свих. Родио се да би показао свјетлост свијету, на јаслама, на слами, у пећини. Каква дивна слика! Каква симболика! Својим рађањем Господ је хтио да нам каже да је све на овом свијету привидно, само је он тај који је вјечан. Тога дана се ми радујемо, веселимо и пјевамо најљепшу пјесму „Божић, Божић, благи дан, благог Христа рођендан!“
Осмијех је тог дана неизоставан дио трпезе. Тако се и моја породица весели. Сви смо на окупу. За мене је то велика радост јер мој тата пуно ради па ријетко долази. Тако се мој брат и ја изнова рађамо за том трпезом. Новчић који добијем из чеснице, буде ми велика радост, али на кратко. Све што радимо на земљи треба да вежемо за небо. Овоземаљски живот је кратак и прође за час. Људи то не схватајау, свађају се, убијају, краду, лажу. Тако васпитавају и своју дјецу која ће сутра бити њихово огледало.
На Божић се родио највећи међу нама, а то је мој и ваш Ђед. Срећан сам што су моји бака и деда васпитавали моју мајку путем вјере, истинске цркве, па сам и ја кренуо тим путем. Мали сам годинама, а кажу, велики дјелима. Али ја себе не сматрам таквим. Част ми је била што је мој живот обогатило пуно разговора са митрополитом Амфилохијем. Он је био прави божићни мудрац који се поклањао Исусу Христу али и народу. Свима је праштао, а ја сам се од њега опростио једним тешким писмом, на дан упокојења. На Божић сам клекнуо на његов гроб и схватио да је он са Господом на престолу, за трпезом.
Тако Божићи долазе и пролазе, а ми се не мјењамо. Клањајући се Богомладенцу Христу и молећи се да нам опрости гријехе, чекамо још један најрадоснији дан и трпезу љубави!
За Пети таблин божићни конкурс
Милош Богдановић, VII разред, ОШ „Илија Кишић“, Херцег Нови, Црна Гора
Ментор: Рајана Врбњак
Треће место у категорији литерарни радови старији узраст
