Пријатељица ми је зато што
Моја најбоља другарица се зове Јована. Дружимо се од малих ногу. Живи у мом комшилуку.
Наше пријатељство је почело у вртићу, а после се наставило када смо кренули у школу. Били смо срећни када смо сазнали да идемо у исти разред. Сваки дан смо ишли заједно у школу.
У првом разреду смо се толико свађали да није било дана да не дођемо из школе да нисмо посвађани. То су углавном биле небитне ствари: зато што је она прво отишла по Теодору, а не по мене, што ме није бранила када сам био крив…
У другом разреду се Јована мало уозбиљила, а и ја. Више се нисмо толико свађали. Само понекад!
У трећем разреду смо постали нераздвојни другари. Увек је ту за мене! Искрена је и верна другарица. Воли животиње. Почела је да тренира са мном џудо. Нас двоје смо у пару. Спретна је! Своју дугу плаву косу мора да веже када тренира.
Волим Јовану такву каква је, са свим њеним врлинама и манама. Волео бих да се наше пријатељство настави и када одрастемо.
За Табла Фест 18
Милош Јањић, III-1, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево
Наставник: Слађана Толанов
Comment here