Мина Зоричић – У свету бајки

ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ Још од првих корака, оних које смо правили док нас мама чека стојећи недалеко испред, пружених руку, како бисмо кренули ка њој, чини ми се да се човек труди да нешто дости

Зоки Кад у школу пођемИ у школско двориште дођем,Иза капије нешто шушка,Ја погледам вири њушка. Очи нежне, мале, сјајне,А шапице тако бајне. Куца мала, Зоки лежи.Кад ја приђем, он зарежи.

Моја породица - моја слобода Сада имамо времена више,током ове свемирске кише,да будемо са драгима нашими да проведемо карантин у машти.Моја породица је моја слобода,на облацима маште сада може да