Сви би требало да се бавимо нечим јер нас то одржава у животу, од тога морамо да живимо, та професија нас учи о животу.
Ја сам као мала имала увијек бујну машту о разним професијама којима сам хтјела да се бавим када порастем и будем зрелија. Али то је била само дjечија машта! Сада имам потпуно другачије размишљање. Психологија је за мене најбоља професија, јер волим да помажем људима, да причам са њима о проблемима. Ја сам увијек сама рјешавала своје проблеме и знам какав је то терет на леђима, души и срцу. Никад нијесам имала са ким да разговарам, нити повјерења да са неким отворено причам о томе што ме мучи. Зато бих жељела да постанем особа којој може неко да вјерује и да ми пружи повјерење за своје проблеме. Вољела бих да једног дана моја дjеца могу да се поносе и да знају да ће увијек имати са неким да разговарају. Психологија је тежак посао јер треба да се носиш са тужним проблемима јер ти се “отварају” људи којима је тешко.
Психологија је, надам се, моја будућа професија којом ћу да се бавим и са којом ћу да живим. Морамо пажљиво да бирамо, јер то одлучује цијели наш живот.
За Табла Фест 25
Миња Мрдак, 9-3, ЈУ ОШ ”Анто Ђедовић” Бар, Црна Гора
Менторка: Љиљана Миловић, проф.
