Дечак из далека
Има један дечак смеђи
Који из моје главе не може изаћи
И тако већ месецима
Хода мојим мислима
Мислим да сам се заљубила!
Био је то први дечак ког сам угледала
Док сам у реду за карту чекала.
Играо се лоптом са својим друговима.
Другарица моја све је одмах приметила
У мом погледу тајну је открила.
Тог дана сам га упознала
И ништа више ме није чинило
Срећнијом од њега
Сви ми знамо оне лептириће у стомаку
Када смо у близини вољеном дечаку.
На базену увек смо се шалили
За остале коментаре нисмо марили.
У пролазу било нас је срамота да
Се једно другом јавимо
Погледи нам се сретну, благо се
Насмешимо и даље наставимо.
Пријала ми је његова близина
Раздвајало нас је много тога
Као сви ти проклети километри
Које стоје на сред пута, са
Знаком у рукама:
ЗАБРАНА ПРИЛАСКА!!!
Љубав – то је нешто најлепше што
Може да вам се деси
Љубав чини чуда
Може спојити и неспојиво
И, шта рећи?
Дечаке из далека
Није нам се дало!
Миња Петровић, ОШ „Стојан Новаковић“ Блаце, Србија
Песма настала на Дечијој књижевној колонији у Дољевцу