ЛитерарноСтваралаштво

Младеновић Тадија – Кад ја оматорим

Кад ја оматорим

Кад ја оматорим
имаћу седу косу
и дугу браду белу.
Бићу старац веселог лица
добрица, декица доброг срца.
Са својом баком
руку под руку
шетаћу поред реке,
бројаћу ласте у лету
и давати бомбоне сваком детету.
Знам да ћу чувати козицу,
због друштва и здравог млека
за моје кости старе
и за унуке моје најбоље другаре.
Волео бих да у миру
негде на крају села,
слушам цвркут птичица,
док читам омиљену књигу
и пожелим да немам никакву бригу.
И по навици да свако вече
погледам омиљену емисију
и тако завршим дан
а затим утонем у дубок сан.

За Табла Фест 23
Младеновић Тадија, 4. разред, ИО Просек ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Нишка Бања, Ниш, Србија
Наставник: Савић Драгана

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com