ЛитерарноСтваралаштво

Мој деда

Мој деда

Мој деда Пера се вика
Ја сам на њега голема дика.
По цел дан држи ме у скут
Кроз живот је прошаја дугачак пут.

Од клупу се он не помера,
Фртаљче ракија му је мера.
Стари, снага га издава,
Ал се деда лако не подава.

Од све ме убаво саветује,
Док дуван у артишку замотује.
Школу убаво да учиш,
Кад порастеш да се не мучиш.

Татка и мајку све да слушаш,
Ништа лошо с њи да не покушаш.
Паметан и вредан увек буди,
Да ти се синко не смејев људи.

Никад синко ништа не лажи,
Голему љубав према сви покажи.
Затој се деда коџа воли,
Чувам га и пазим да се не разболи.

Заједничка песма учесника Дечије књижевне колоније у Дољевцу

Медијатор: Власта Ценић, књижевник из Дољевца

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com