ЛитерарноСтваралаштво

Мухамед Дураковић – Џентлмен

Џентлмен

 

Тражим дјевојчицу једну
Да јој видим барем сјену
Све је крива њена плава као свила коса
Што замириса баш мени испред носа,
Само да је поново видим
Успио бих да јој се потпуно свидим.

Имадох среће да уђе у сластичарну
А ја направих скоком позу прикладну,
Метар од мене облише јој лице боје црвене
А моје лице префарбаше оне зелене.

Рече чики сластичару-
Изгубила сам задњу пару
Чиме да платим сладолед што од љепоте боли
И језик мој му не може да одоли.

Ја џентлмен се прави направих
Цијелу ствар брзином муње поправих,
Она само хвала рече
Па са другарицом својом утече.

Ја о њој сад размишљам и ноћу и дању
Прво на очи ми дође плава коса у свитању.
Молим вас, ако је неко препозна
Нека јој каже да зна-
Гдје год дођем њене зелене очи тражим
И вјечном надом у нашу љубав своју тугу ублажим.

Ускоро и наиђе та прилика златокоса,
Али, јаој, поред мене само прође високо дигнутог носа.

 

 

Мухамед Дураковић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com