Погледај некад мене
На длан ми паде кап снова
Кроз главу пролазе твог имена слова
Свако од њих ми пуно значи
И тихо шапућу буди све јачи.
Сунчеви зраци лице ми боје
Срећу смишљају за нас двоје
А ја пред стварношћу стављам на очи руке
Да неко не препозна мог срца поруке.
Ти и данас као сваки дан
Живиш свој чудан бљештави сан
Да будеш најбољи ђак
Док ја нијемо вучем тежак ми корак.
Досадиће и теби формуле и дефиниције
Најљепше вријеме ће проћи и биће све другачије
Кад једног дана примијетиш мене
Пјесме о теби брисаће вријеме.
И ја сад баш дана сваког
Тражим трн погледа кратког
Испод трепавица густих
И једно здраво у име дана свих.
Узалуд се трудим
Да ти се свидим
Мислим да ме нема
Ни у мислима твојих сјена.
Твоји задаци су све што те занима
Испод сврхе те, окрутност се спрема
Да немаш се чега сјећати
Јер школски дани ће убрзо престати.
Зато покажи да желиш више
Јер моје срце заправо све ово теби пише.
Мухамед Дураковић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
