Tајанствена прича
Била једном једна истраживачица по имену Злата. Она је сваке године ишла у по једну пустоловину.
Једном, решила је да иде у амазонску шуму. Кренула је пешице од куће са острва Шкољка из Атланског океана баш поред Шпаније. Пешачећи тако, сетила се да може да пређе океан пливајући јер је Злата била златна сирена. На једвите јаде стигла је у Копакабану и наравно да је ожеднела од толиког пута, морску воду није могла да пије јер је слана и од ње се опет ожедни. Злата је имала чаробну шкољку коју кад протљаш има чаробну моћ да ти претвори реп у ноге. Тако је наша ногата Злата пронашла палму на којој има пуно кокоса и баш са те палме је у том тренутку пао један кокос. Тако је она узела тај кокос, расекла га је, узела је стабљику од једне биљке и направила сламчицу. Уз помоћ ње је у сласт попила кокосово млеко. Резервисала је собу са погледом на море, али је пала ноћ и заспала је на песку.
Другог дана је отишла у амазонску шуму како је и планирала. Док је шетала прашумом видела је каменасту кућицу али пошто није имала кључ, није интересовала. Мало даље спазила је на једном дрвету дрвену кућицу у којој је живео патуљак. Кад се попела на дрво опазила је кључ од камените куће али га није украла јер није лопов него је закуцала на врата и патуљак јој је отворио. Замолила га је да јој да кључ јер жели да открије тајну из каменасте куће. Патуљак јој је са задовољством подарио кључ. Вратила се до каменасте куће и у њој је нашла црвено перо од тропске препелице. Кад је протљала перо пред њом се створила краљица препелица Глориоса. Она је рекла Злати:
– Ко пронађе моју чаробну трепавицу добиће собу са зидовима препуним амазонског цвећа!
Злата је кренула у потрагу за трепавицом. Путом је срела камелеона Љигавца који јој је рекао:
– Злато, ако ме научиш да играм ламбаду ја ћу ти дати упутства за проналазак трепавице.
Злата је на то одговорила:
– Важи, Љигавцу!
Почела је да врцка и љигавац за њом. Љигавац је одржао обећање и рекао јој је:
– Ова мапа ће те довести до чаробне трепавице. Буди пажљива јер су чупавци у овом сектору зли, а у другом добри – код Џули.
Злата је пуцкетнула прстима и Љигавац је нестао.
Прво је требало да пређе пешчане дине, а како ће кад је обувена у ролшулама? Срећом, њена птица Срећица ју је подигла преко пешчаних дина и одвела са пустињског моста на копно.
Злата је ишла и ишла по копну и стигла је на Хималаје где је био лед. Она је клизала ролшулама до врха Монт Евереста. На врху планине је приметила турског духа. Дух јој је дао још упутства. Идући даље, опет Љигавац. А то у ствари је Љигавцев брат близанац који јој је донео фокаћу. Злата се сто пута захвалила и сви су нестали: и мост, и дух, и близанац.
„Јао, па ко ће сад да ми помогне да се снађем?“ „Сама ћу.“
Ишла је кроз снежне мећаве и олује док није сво невреме престало. Кад је подигла главу видела је ледени цвет, а у њему нека длачица вири. Онда је смислила да сиђе до пуме где је упалила ватру уз помоћ два дрвцета и попела се на Еверест поново, истопила ледени цвет ватром, узела трепавицу и вратила се препелици.
Препелица презадовољна је одржала обећање и дала Злати кревет од глориозе, а зидови су били од разноврсног амазонског цвећа. Тако је Злата живела срећно са препелицом…
