Драги мој дневниче,
Пре неколико дана почели смо припрему за Божић. Мама, моја млађа сестра Вера и ја смо направиле неколико божићних декорација:
малу украсну јелку, украс са свећицама, папирне звездице и глобусе. Припремила сам Деда Божићу четири песмице о празнику које сам закачила за грану јелке да би он могао да их прочита када нам донесе поклоне – то је храна за његову душу!
На Бадње вече била сам у цркви која је била свечано украшена сламом и гранчицама сувог храста, а испред иконе Пресвете Богородице са Исусом била је саксија са зеленим житом. У порти се палио бадњак уз песму хора „Ој, бадњаче, бадњаче“. Варнице су летеле високо и мало сам се уплашила. Било је пуно српчића-звончића и сви смо лепо рецитовали и певали Исусу за рођендан. Затим смо са хором били да коринђамо код свештеника, у Савезу Срба, код баке Зоје и деде Душана. Певала сам са хором и рецитовала сама оно што ми је деда спремио. А право изненађење ме је чекало код баке Селенке и деда Јоце – био је Деда Божић!!! Бака, мама, Вера и ја смо полако ишле према мојој соби говорећи „коц-коц, пију-пију”, а у соби – поклони! Деда Божић нам је донео све што сам му наручила!
Божићно јутро је почело положајником. Мама је мене и сестру посипала житом и кукурузом, а тата је рецитовао здравицу. Били смо у цркви да честитамо Исусу рођендан, а пре празничне златне супе појала сам
„Рождество”. Поподне сам учествовала на Божићном концерту са школским хором и певали смо на четири гласа! Ја сам соло отпевала „Богородице Дјево” као неку химну Богородици и успела да пребродим трему.
Наставиће се…
Нада Попов, II разред, Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“ Темишвар, Румунија
Вера Жупунски, учитељица
