Стање екстремног сиромаштва
Дан као дан тежак као сваки други. Сједим на кутији и пар смокрених новина „Дневног аваза“ размишљајући како да прехраним овај већ дуго изгладњели стомак. Прије сам имао нормалан живот са женом и двоје дјеце која су сада одрасла.
Све се промијенило једног, бар на изглед, лијепог дана када је моју жену забољело нешто у стомаку. Нисам знао шта је, па сам зачас одјурио с њом доктору, али је било касно. Од тада сам се упропастио, почео сам пити и прокоцкао сам све. Дјеца су отишла и остао сам сам на овом свијету гдје свако гледа само свој интерес. Стварно је чудесно како живот се може промјенити за час. Са врха на дно и обрнуто. Сав мокар, хроптим гласом који подсјећа на љутњу па сам проговорио: „Шта сам ово урадио, зашто сам ово урадио?“, и отишао сам тако тихо у мркли мрак.
Надир Ђенадић, IX разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
