БОЖИЋ
Један најрадоснији празник који ми је, бар по мом мишљењу, омиљени празник јесте Божић.
Највише волим када се пробудим и схватим да је Бадњи дан. Бадњи дан је добио назив по бадњаку, који се на тај дан сече и пали. Када устанем прво помогнем мами са припремама око хране и осталих обавеза за Бадњи дан. Када дође подне, мој тата, брат и ја са својим комшијама крећемо према шуми, за бадњак. Пре поласка, мама у корпу спакује флашицу црног вина, умешени колач и једну кованицу. Када стигнемо до шуме одаберемо најлепши бадњак, на пањ преспемо вино, ставимо колач и кованицу. Са бадњаком крећемо кући где нас мама и бака поносно дочекују. Приликом доласка кући, тата ми помогне да одломим једну гранчицу бадњака коју касније са братом украшавам са новогодишњим украсима. Када дође вече мама, бака и ја са житом дочекујемо домаћина који уноси бадњак. Домаћин улази са бадњаком и сламом у кућу где га домаћица дочекује бацајући по њему жито. Улогу домаћина у нашој породици има наш тата. Тата обилази све углове у кући, бацајући по један орах у сваки угао. На трпези је посна храна, разно воће и пшеница. Наредног дана долази положајник који уноси, пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за кућу и целу породицу. Сваком укућану се подели по један део чеснице, а онај коме западне део са новчићем сматра се да ће бити посебно срећан те године.
Божић је прилика да се окупимо са породицом и пријатељима, разменимо поклоне и уживамо у укусној храни и слаткишима. Без обзира на то како га проводимо, Божић је прилика да осетимо мир и срећу у нашим животима.
За Седми таблин међународи божићни конкурс
Нађа Цураковић, 3. разред, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Стопања, ПО Велуће, Србија
Вероучитељица и наставница калиграфије: Монахиња Теодора Спасојевић
