Очима се не види све
Очи служе нашој глави,
Да нас воде на пут прави,
Да видимо најлепша лица,
Боје природе, крила веселих птица,
Али и очи имају једну ману,
Оне не виде човекову унутрашњу страну
Људи умеју да ставе маску на лице,
А очи се преваре од те скице,
Поверују у нешто што није,
А маска лоше ствари крије
Тад на престо срце ступа,
Сигнале даје, у грудима лупа,
Само срцем се ствари могу заправо видети,
Суштина се очима не да сагледати
Срце уме да препозна,
Ко је добар, ко је грозан,
Оно је мој светионик у тами,
Оно ме носи, кад вид посиви
И верујем му, јер не лаже,
Истину оно увек каже,
Срце боље од очију гледа,
Оно ме чува, оно ме не да!
За Табла Фест 22
Нађа Филиповић, IV-2, ОШ „Бранко Радичевић“ Смедерево, Србија
Ментор: Живославка Петровић
Друго место на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 22“ по одлуци Дечјег жирија у категорији литерарни радови средњи узраст