ЛитерарноСтваралаштво

Нађа Јелисавчић – Смешни сан

Смешни сан

Сањала сам један сан,
смешан сан,
испревртан, изокренут,
уврнут беше сав.

У дворишту мога деде,
мачка гаче, патка скаче,
слон ми каже, где си ђаче?

Замислите, драги моји,
пас Жућа, сукњу кроји,
усред овог чудног скупа,
аждаја се мала купа.

Стари мачак брке суче,
хоће миша да ошиша,
баш се муче,
док падала је киша.
Фризурицу му нову прави,
хоће репић да му стави.

Ето, сад вам рекох.
То је био смешан сан,
уврнут, баш сав,
али, драги моји,
смех је увек здрав.

Нађа Јелисавчић, шесто два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Треће место за песму на Међународном фестивалу смеха, Лазаревац, јун 2021. године