Када сам сама напољу,
тада за игром изгубим вољу.
Али онда угледах њу
и њен осмијех ми у срцу оста ту.
Као цвијет у прољеће цвјета
осмијех јој је љепши од цијелог свијета.
Питах је: ”Како ти је име?“
”Ања“, рече ми гласом танкијем.
Изгледа лијепо и веома паметно,
то ми је било у глави тренутно.
Рекох јој: ”Ја сам Нађа“,
а она ме пита: ”Јеси ли рекла Ђађа?“
За тебе може и тако,
чак је љепше него онако.
Одмах ми је показала што је пријатељство право,
зато ће нам другарство бити трајно.
Ања моја, знај да те волим много,
али ти морам рећи нешто строго.
Никада ме неће проћи воља,
зато што си ти најбоља.
За Табла Фест 25
Нађа Кнежевић, VIII, ОШ ”Анто Ђедовић“ Бар, Црна Гора
Ментор: Светлана Кнежевић
