Кад звезде затрепере на небу плавом,
а ноћ ме загрли загрљајем благим,
шапат се јавља, нечујно тих,
као да душа прича кроз стих.
Говори о мени, о скритим снима,
о тајнама што ветар носи,
не говори гласно, а све ми каже,
увек је ту да ми помаже.
Каже ми: „Ти си храбра и јака!“
И кад ми сузе низ образ лију:
„Буди своја и не брини,
живот пише поезију“.
Шапат ме прати, кроз сваку тишину,
у њему проналазим веру и истину.
Мој верни друг, што мотив ми даје,
да пуног срца корачам даље.
За Табла Фест 25
Нађа Марковић, VIII-4, ОШ „Раде Кончар“ Земун, Београд, Србија
Ментор: Драгана Миловановић, наставница
Треће место у категорији литерарни радови старији узраст по одлуци Стручног жирија
