Божић
Свануло је Божићно јутро,
Нека нека чудна тишина кућом кружи.
Свако се повлачи у своје мисли
Јер не може другом утеху да пружи.
Изгубили смо драгог члана
Породице наше
И туга се увукла у наш дом,
Највећа туга на свету свом.
Нема жита ни свеће,
Ни чеснице нема на столу,
Сви ћуте и грцају сузе
У свом болу.
Допире музика
И славље из других домова,
Одјекује кроз наш мук
Попуј јаких громова.
Некад је Божић значио радост
И окупљали смо се тог дана,
А сада ће сваки наредни
Да буде отварање тешких рана.
За Пети таблин божићни конкурс
Нађа Пајкић, 6/5, Литерарна секција ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић
