Тајна и пријатељство
Свако има неку тајну. Тајне су веома различите. Моја тајна је мени у првом разреду била веома страшна и за мене велики проблем.
Тих дана када смо кренули у први разред ја сам упознала своју другарицу Иву. Лепо смо проводиле време, делиле ужину, шетале заједно на одмору. Волела сам да причам са њом. Једном ми је рекла да јој се Милан из нашег разреда насмејао за време часа али да то ником не кажем. Знала сам да ће то бити наша тајна. Данима сам хтела да јој кажем да се много плашим ветра. Да када дува ветар ја одмах плачем, желим да се сакријем негде да не чујем како дува ветар. Било ме је страх да ми се неће смејати. Ипак сам једног дана успела да јој кажем да се плашим ветра. Погледала ме је и рекла ми је да ће то бити наша тајна. После неколико дана на повратку из школе, изненада почео је да дува ветар. Ја сам се одједном узнемирила и почела да плачем. Моји другови су застали и сви су почели да ме испитују зашто плачем. Ја сам хтела да пожурим. Деца су наваљивала да сазнају шта ми је. Одједном ме је Ива ухватила за руку и рекла ми да се не плашим. Страховала сам да не каже другима зашто плачем. Али она ме је све чвршће држала за руку и заједно смо корачале. Одједном друга деца више ме нису ништа ни питала. За мој страх ником није рекла тада, знала је да прећути. Колико сам се плашила толико сам била срећна што никоме није рекла моју тајну. Тајну је чувала две године јер сада се више не плашим ветра. Али ми смо остале праве другарице.
Лепо је имати правог пријатеља који зна да чува тајну дубоко у себи.
За Табла Фест 19
Нађа Петковић, 4. Разред, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, ИО у Просеку, Србија
Наставник: Драгана Савић
