ЛитерарноСтваралаштво

Нађа Шипетић – Октобарске боје у мом крају

Октобарске боје у мом крају

Златна јесен је стигла у мој град. Јутра су свежа и пуна росе. Дани су све краћи.
Шум ветра се чује у крошњама дрвећа. Јак ветар њише гране и тако скида жуто лишће. Храпаво дрвеће је обукло златне хаљине. Свуда се виде боје јесени од жуте, наранџасте, црвене па до браон. Мокре стазе су пуне увелог лишћа. Лишће шушти под ногама. Небо изнад града је као плаво-сиво платно. Тмурни облаци уз помоћ јаког ветра брже се крећу. Капи јесење кише полако почињу да падају. Киша удара у прозоре и црепове кућа. Свуда се осећа мирис ране јесени. Тужни врапци су се скупили испод мокрих кровова и цвркућу. Људи су ужурбани јер је напољу хладније. У ваздиху се осећа јесен.
Златножућкасте боје заменило је сивило од кише. Нема људи по граду, ни дечије игре, ни гужве. Таква је јесен, тужна, сива и помало досадна.

Нађа Шипетић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић